Презентация на тему
Читать

Презентация на тему " Лексика"

Cкачать презентацию: Презентация на тему " Лексика"

Вставить эту публикацию

Вставить код

    Ничего не найдено.
Click here to cancel reply.

Презентация по слайдам:


Слайд #1




Мастер – класс

«Хочу все знать
о родном языке»


Учитель: Ахмедова Патимат К.

Слайд #2

Дарсла эпиграф:
«Дарган дарган вирусив,
дарган мез хIедалуси?»
ГI.Абу-Бакар

Слайд #3

БерхIи, вавни, галга, кьар, шиниша, ванабиуб, вавалидяхъиб, арцанти.

Слайд #4




ХIеб.
Ца шалкIур гулвавначил
Итил шалкIур чатIначил
Мургьила хIеб, арцла хIеб
ДакIили сар нушачи.
ГIебшни.
Ца бархIи гIянручI дирихь
Багьарбиуб къадалаб.
Бамкьур цIудар – цIяббиуб,
Гъузгъалдибиуб илаб.
ДуцIрум.
Ягъари, дуцIрум
УркIецIи бара.
БерхIила хIули
Бара кьяпIбара.
Яни.
Янила бугIярдеш саб
Шилизи гъамбикIули.
Лявкьуси агаркъира,
Хя саби гъямбикIули.

Слайд #5

ЛЕКСИКА

Слайд #6

Дарсла мурад:


1) ДелчIунти тикрардарни.
2) Лексикаличила
багьуди кагахъни.

Слайд #7

ДУГЬБАЛА ЛЕКСИЧЕСКИЙ ВА ГРАММАТИЧЕСКИЙ МЯГIНУРБИ.
Кьяца.
БелчIеная. Чедаахъибти дугьбала чиди номерла мягIна лексикалашалси
сабил, чиди номерла мягIна грамматикалашалси сабил, бурая.

Слайд #8

ДУГЬБАЛА ЛЕКСИЧЕСКИЙ ВА ГРАММАТИЧЕСКИЙ МЯГIНУРБИ.
Буциб.
БелчIеная. Чедаахъибти дугьбала чиди номерла мягIна лексикалашалси
сабил, чиди номерла мягIна грамматикалашалси сабил, бурая.

Слайд #9


ДУГЬБАЛА ЛЕКСИЧЕСКИЙ ВА ГРАММАТИЧЕСКИЙ МЯГIНУРБИ.
Шиниша.
БелчIеная. Чедаахъибти дугьбала чиди номерла мягIна лексикалашалси
сабил, чиди номерла мягIна грамматикалашалси сабил, бурая.

Слайд #10


ДЕВЛА ГЬАРСИ ВА ЧЕХИБСИ МЯГIНА.

1. Иш назмулизир чехибси мягIнала дугьби даргая:
Дубуртазиб дила ши
Бургар гьанна бусули,
Ахъ муза, назвалишван,
БекIлиу кабихьили. (Р.Рашидов)

2. ДелчIеная. Бурая, чидил предложениелизи кабатурхIели чебаахъибси
девла мягIна гьарси, чидиллизи кабатурхIели – чехибси бирарал.

БекI.

Слайд #11

ДАХЪАЛ МЯГIНУБАР ДУГЬБИ
ЛутIи ибси дев ишаб чумал мягIнализиб бакIили саби.
Ил мягIна сен-сен иргъулрая хIушани урус мезли белкIеная.

Слайд #12


  ОМОНИМТИ
Омонимти декIардарес.
Илди чиди гъайла бутIали аргъахъилил бурес.

ГIяхIил бала – бала дялгIун.
Шинна бержес – хIяли бержес.
Базла ахир – базла гIянала.
ГьанкIли усес – картошкали усес.
Ниъ изуси кьял – изуси дурхIя



Слайд #13


СИНОНИМТИ
Текст белчIес. Батирайла далайлизир урчи ибси мягIна иргъахъути синонимти уди тугъаили декIардарес.
 
ХIябкуб чум дакьаслира, Ва хIу тIутIули дуъла,
ХIябкуб кункил урчилис, Вайна дунъя либкьалли,
Си дела уркIилишир Тевлайлир тази гушли
Дикьул гъабзала мурад. Дугул хIумхIраан мухъи.
 
Гьай-аман ахъри дигиб Далайра сион иша,
Дурашар хабар дихъис, ХIябдусан урчилаон,
Ял-кьама мургье бидав Ва дила кункти тIвяхIми,
Дулхъибал шила гьалар. Дила дамсулли дели,
Дихлиур ябулаон.
(ГI.Батирай)

Слайд #14


Ишди дугьбачи синонимти даргая:




Слайд #15











АНТОНИМТИ
Ишди дугьбачи антонимти даргая ва кроссворд бицIахъая.
Душман – ……..
Умудеш - …….
Лаг - ……..
Шаласи - ……..
Хумарси - ………..
Айзес - …………
Къалабали - ………….

Слайд #16

ТЕСТ
1. Лексика саби:
А) Дугьбала давла
Б) Гъайла бутIни

2.Муракьяна - мура удуси адам. Сегъуна мягIна аргъахъили?:
А) Грамматический
Б) Лексический

3. Дила уркIи руржули саби. Руржули саби ибси дев сегъуна мягIнализиб пайдалабарили?
А) Гьарси мягIнализиб
Б) Чехибси мягIнализиб

4. Беркала – хурег. Ишди се сари?
А) Синонимти
В) Омонимти

5. Сагаси юрт – буркьа юрт. Ишди се сари?
А) Синонимти
В) Антонимти

Слайд #17

Рефлексияла тест.

-Нуни дахъал сагати секIал дагьурра.
-Наб илди гIямрулизир гIягIнидиркур.
-Дарсличир пикриухъести секIал лерри.
-Гьар дила суас ,нуни жавабти дургира.
-Ну дарсличив ункъли узира.

Слайд #18



БАРКАЛЛА!
ГIяхIли калена, дурхIни!